Mladi na Kosovu i sindikata

Mladi na Kosovu i sindikata

Čini se da postoje mnoga nagadjanja o percepciji današnje omladine o sindikatu. Većina ljudi veruje da mladi ljudi ne vole ili su nezainteresovani za sindikate. Ali ovaj jednostavni pogled u najbolju ruku, stav mladih prema sindikatima je složen i na njega utiče niz različitih uticaja.

Iako nema službenih podataka o brojnosti članstva sindikata, neslužbeni podaci pokazuju da postoji oko 60.000 sindikalista na Kosovu, a većina od njih ima više od 35 godina. Dakle, još je nejasno koliko sindikalista pripada dobnoj kategoriji od 18 do 25 godina, ali očigledno je da je brojnost u sindikatima među mladim radnicima znatno manja nego kod odraslih radnika. Ono što je jasno, je da sindikati nisu uspeli privući nove, mlade članove.

Ovim putem bi želeli da istražimo neke od uzroka za ovaj nedostatak atraktivnosti među mladim radnicima, što je vrlo neobično s obzirom da je vreme ekonomske krize, sindikati bi trebali da predstavljaju sklonište za mlade, nezaštićene radnike. Naročito u zemlji kao što je Kosovo, gde je eksplatacija radnika česta pojava, sindikati mogu učiniti puno kako bi osigurali pristojne uslove za rad.

Dakle, zašto  mladi ljudi na Kosovu ne žele da se pridruže sindikatima?

• Nedostatak informacija

Mladi nisu uključeni u sindikate jer sindikati nisu pronašli način kako da komuniciraju sa njima. Jednostavno rečeno: mladi su neinformisani! Osim toga, u većini slučajeva, mladi radnici nikada nisu imali bilo kakav kontakt sa sindikalcima ili bilo kokav oblik sindikalnog aktivizma. Dakle, to nije slučaj "Pro sindikalnog" nasuprot "protiv sindikata". To je najčešće slučaj "Što je to sindikat ``?`` Sami sindikati su odgovorni što nisu uspeli da dopru do studenata već u srednjoj školi, kako bi ih informisali i pripremili za njihove mogućnosti na tržištu rada, pre nego što su studenti izabrali buduće karijere.

• Neprikladna upotreba komunikacijonih kanala

Zbog starije demografske slike unutar sindikata, njihovi organizatori imaju tendenciju da koriste tradicionalne metode komunikacije, koji nisu adekvatni za kvalitetno povezivanje sa mlađim radnicima. Ove sadašnje metode ne uzimaju u obzir sklonosti koje mladi imaju ka modernim tehnologijama. Osim toga, sadržaj  obično odgovara ukusu i iskustvu starijih članova i nije dopadljiv za mlađe članove.

• Ugled koji opada

Na žalost poverenje u sindikate smanjuje se već godina. To se može pripisati njihovoj nesposobnosti da ispravno predstave svoja dostignuća mladima. U stvari, čak i oni mladi koji su čuli za sindikate, verovatno imaju pogrešno shvatanje i razumevanje njihove uloge, možda i tumače ulogu sindikata kao "jednokratnu" ili "nevažnu".

Osim toga, iz perspektive generacije koja se suočava sa zastrašujućim nivoom nezaposlenosti, lako je videti sindikat kako brane interese "drugih", nedavno u ulozi koja se odigrala u obrani radnika u javnom sektoru u vreme ekstremnog društveno ekonomskog previranja na Kosovu.

• Tržišne promene

Strukturne faktore u ovoj igri takođe treba uzeti u obzir. Tržište se promenilo: prelaz od proizvodne ekonomije u privredi na usluga kao osnovnu privrednu granu je stvorio drugačiju dinamiku zapošljavanja i rada. Atipični, fleksibilni oblici zapošljavanja (mislim na freelancers i moderne savetnike) su sve popularniji i u isto vreme teže je napraviti savez.