Teško socijalno-ekonomsko stanje zarobljava kosovske radnika

Teško socio-ekonomska situacija na Kosovu, gde je više od 40 posto mlade populacije radno sposobnog stanovništva nezaposleno, dovelo je mnoge radnike, posebno one u privatnom sektoru, u situaciju da su postali robovi u 21. veku. Oni su dužni da trpe ponašanje vlasnika firmi, jer inače mogu da izgube čak i ovu minimalnu platu koja se nudi.

Takvi slučajevi nas postavljaju u drugu dimenziju. Postoje slučajevi u kojima su radnici povređeni na poslu, a nemaju pravo na bolovanje. U drugom slučaju imamo za primer one čiju su udovi amputirani, a koji čim su izašli sa radnog mesta, nisu plaćani više. Postoje čak i slučajevi kada su se radnici povredili na poslu i pokušavali da se oporave, bez hrabrosti da o tome obaveste vlasnike preduzeća. Kršenje prava na godišnji, nedeljini odmor ili bolovanju su postali toliko uobičajeni da nikom nije ni stalo da se bavi njima. Ni samim radnicima. Više ne predstavlja poroblem to da imaju jednu ili dve nedelje godišnjeg odmora, ili da li imaju jedan dan odmora nedeljno ili dva.

Međutim, postoji više ozbiljnih stvari koje se direktno odnose na zdravlje radnika. Jedan od tih slučajeva je da je S.L. iz Gnjilana, koji podseća na neka od svojih iskustava na radnom mestu. "10 godina je prošlo otkad sam počeo raditi kao vozač kamiona - transportera za kompaniju koja prodaje građevinski materijal. U kompaniji ima 10 zaposlenih. Među deset, samo četiri su redovni radnici sa radnim ugovorima, dok je ostalih 6 bez dokumenata ", kazao je S.L. On je jedan od onih bez redovnih dokumenata. On dodaje da bi bio sretniji i sa nižom platom, ako bi to značilo da ima odgovarajući ugovor, to bi značilo i ima prihode nakon odlaska u penziju. On sada ima 45 godina.

"Situacija stoji ovako, ja radim za dan. Novac se troši brzo, a kasnije ću ostati bez sigurnosne mreže za penziju, i bez ikakve ušteđevine ", kaže On, kako nam je rekao o napornom radu što radi. On, uz iskrenost revnosnog radnika kaže da istu večer kreće put Albanije.

S.L. je jedan od onih povređenih na radu; on je izgubio kažiprst na desnoj ruci. "Možda ne verujete, ali na dan kada sam isekao prst, vlasnik mi je oduzeo platu za pola radnog dana", kaže On - Nije mi ni platio sate koje sam proveo u bolnici. On je potvrdio da su inspektori rada posetili kompaniju tokom godine, ali prema njemu, " to je sve jedna velika farsa ". On nije bio u mogućnosti da predstavi svoj slučaj inspektorima.

"Nejasno mi je kako su vlasnici kompanije saznali za posetu inspektora, ali ipak one od nas koji su zaposleni na crno, su obavestili da napustimo fabriku, dok je drugim kolegama koji su zaposleni redovno naredio da budu na svom radnom mestu ", nastavlja On.

Uznemireni takvim ponašanjem i nedostatkom perspektive, rekao nam je da je S.L., iako mu je rečeno od nadređenih da napusti prostorije tokom poseta inspektora, on je često boravio. Ipak, ni jedan inspektor ga nikada nije pitao da li on ima papire za rad ili ne.

"Verujem da [inspektori] sklapanje ugovore sa vlasnicima da me ne pitanje ništa", kaže on. On je bio odlučan da ako ga pitaju, on bi im rekao sve o načinu na koji je tretiran na poslu. S.L.  dodaje da, kada je pokušao da se žale, vlasnik mu je odgovorio da bi mnogi ljudi bili zadovoljni da prihvate njegov posao.

On nam je takođe rekao da tokom zimske sezone, kada nema puno posla, samo četiri radnika sa ugovorima zadržavaju svoju platu i plaćeni su. "Oni su poslali ostatak nas kući bez plaćanja nam ni jednog centa", on to naglašava.

Po njegovom mišljenju, država i vlada prvo treba da obrate pažnju na kvalitet inspektora, koji on vidi kao korumpirane, a zatim treba tržiti od kompanija da poštuju Zakon o radu.

Za ovog nesretnog radnika, čiji slučaj nije izolovan, Zakon o radu je dosljedno povređen. Prvo, zato što radi 10 godina za istu kompaniju i dalje je bez ugovora. Ova povreda stvara niz drugih problema, koji su de facto pretvorili radnika u 21. veku u roba. Porobljavanje kosovskih radnika je rezultat promašene-birokratije, inspektora rada, koji je, kao što je opisano od strane S.L., pregledali samo površno sprovođenje zakonskih prava radnika.

Emine Klaiqi
Priština, Septembar 2015