365 dana u štrajku

U bivšoj Fabrici Cevi  radnici su u štrajku već godinu dana, i oni zahtevaju od vlade i KPA uplate plata iz 90-ih godina. Oni temelje svoju tvrdnju na odluci Opštinskog suda Ferizaj, važeća odluka Ustavnog suda, odluke Vlade, Skupštine i Posebnog veća Vrhovnog suda.

Član Veća štrajkača, Ahmet Sylejmani, kaže da mu je boravak u šatorima od godinu dana izazvao mnoge zdravstvene probleme. Ali, štrajkači odolevaju i nadaju se da će jednog dana obećanja i ostvariti. Oni su napravili napore da se sretnu sa novim premijerom u Decembru 2014., ali taj sastanak nije održan.

"Napravili smo zahtev za sastanak u Decembru, ali novi premijer se još nije susreo sa nama. Onda smo ponovo uputili zahtev u Martu i Aprilu, ali smo opet ignorisani ", kaža je Sylejmani. "Sada smo odlučili da ćemo svaki dan slati službeni zahtev, koji prolazi kroz protokol kancelarije premijera".

On dodaje da je štrajk u opravdan, jer mi jednostavno tražimo sprovođenje odluka koje su same institucije preduzele. On kaže prva je odluka suda Ferizaj; kasnije je to odluka Ustavnog suda. Na kraju postoji odluka Vlade, koja je u početku nameravala izvršiti obaveze prema radnicima i koja je poslala rešenje na odobrenje u Skupštinu. Ali, pošto je Skupština dala zeleno svetlo, Vlada je odlučila da se povuče, od novca dodeljenog od privatizacije preduzeća u državnom vlasništvu, koji bi omogućio KPA da podmiriti obveze prema bivšim radnicima Fabrike Cevi.

Slučaj radnika Fabrike Cevi je opasan presedan, jer je Srbija učinila isto sa svim Albanskim radnicima. Iznos koji će KPA isplatiti radnicima kao nadoknadu za plate iz  "90tih" ostaje upitan.

Kako "Koha Ditore" izveštava, nijedna od sudskih odluka ovde spomenutih ili donetih ne odnosi se na iznos koji će radnici Fabrike Cevi dobiti. Konačna odluka (C.nr.340 / 2001) Opšinskog suda Ferizaj ne spominje iznos sredstava, ona samo priznaje pravo radnika na povracaj sredstava po osnovu ne ispaćenih plata.

Posle toga, bivši radnici su zatražili od Opštinskog suda u Ferizaj izvršenje rešenja, tvrdeći da naknada iznosi više od 25 miliona eura, uz kamatnu stopu od 3 posto od 13. Marta, 2002. do datuma konačne isplate. Dve sudske odluke dopuštaju izvršenje zahteva radnika za povratak tog iznosa.

Ali, zbog toga što sudske odluke nisu sprovedele, bivši su radnici otišli na Ustavni sud, koji je pre dve godine ponovo pregledao presudu Opštinskog suda u Ferizaj (C.nr.340 / 2001), i slično njima ne spominje bilo koji iznos nadoknade.

Zbog toga što je slučaj ovih radnika dobio nekoliko sudskih odluka, u 2012. KPA je zatražio od Ustavnog suda pojašnjenje u vezi člana presude u predmetu bivših zaposlenika Fabrike Cevi i Fabrike čelika, odluka koja se smatra konačna i obvezujućom. Ustavni sud je rekao da je o odluci Opštinskog suda Ferizaj, (C. br. 340/2011) od 11. Januara, 2002. godine; Ne radi se o sudskim odlukama kojima je dopušteno izvršenje i u kojima se spominje iznos od 25 miliona eura. Ustavni sud je pojasnio da nije odlučivao o materijalnoj nadoknadi ili koliki iznos bi trebao biti dodeljen radnicima čija su prava povređena tokom procesa privatizacije od strane njihovog poslodavca.

Sa druge strane, KPA, je i pored toga što je dobio uputstva od Posebnog veća Vrhovnog suda za izvršenje odluke skupštine, ne može preduzeti bilo koju odluku po optužbi u odsutnosti tri međunarodna člana svog borda.

To je najduži štrajk koji je održan na Kosovu. Bivši radnici Fabrike Cevi su odlučni da nastave štrajk do okončanja isplate. " Mi ćemo ostati ovdje dok ne vidimo novac na našim računima. Nećemo zaustaviti štrajk samo na osnovu praznih obećanja, jer do sada ih nitko nije poštovao ", kaže Sylejmani. "Imamo zakonsko pravo da protestvujemo i da štrajkujemo".

 

Merita Berisha
Priština, Maj, 2015