Gubitak života na poslu se ne nadoknađuje

Šesnaest Kosovskih radnika je umrlo na svom radnom mestu tokom protekle dve godine.

Sedam Kosovara je sahranjeno tokom ove godine, nakon što je umrlo na svom radnom mestu. Osim venaca cveća, nema drugih naknada za njihove porodice. To nije predviđeno ni u zakonu.

Iako od 2003. godine, Kosovo usvojilo Zakon o sigurnosti i zaštiti zdravlja radnika u radnom okruženju (izmenjen i dopunjen 2013. godine, sada se zove Zakon o sigurnosti i zdravlju na radu), gubitak života na radnom mestu je neizbežan. " Svrha ovog Zakona je definisati mere za poboljšanje nivoa sigurnosti i zdravlja radnika na radu.

Ovaj zakon sadrži opšta načela o prevenciji profesionalnih rizika, kako bi se uklonili faktori rizika i nesreća, informacija, savetovanja, uravnoteženom sudelovanju u poboljšanju zdravlja i sigurnosti na poslu, osposobljavanje radnika, njihovih predstavnika i opšta uputstva za sprovođenje tih načela ", navodi se u članu 1. ovog Zakona. Međutim, to nije bilo dovoljno da se spreči smrt mnogih radnika.

Ovaj zakon omogućuje da povređeni radnik treba da bude podržan materijalno, kao što je navedeno u članu 2.1. "Poslodavac je odgovoran da stvori sigurne i zdrave radne uslove u svim aspektima rada. 2. Poslodavac je dužan da pokrije sve troškove za lečenje radnika koji su pretrpeli povrede na radu ili profesionalne bolesti, ako nije osiguran u bilo kom osiguravajućeg društva u pogledu zdravlja zaposlenika ".

Ali ni jedna tačka ovog zakona ne spominje ni izdaleka naknadu za porodicu radnika koja je izgubila člana svog domaćinstva kao posledicu nesreće na radnom mestu. Porodice koje su izgubile člana na radnom mestu najčešće se suočavaju sa vrlo teškim vremenima, i oni žive u lošim socijalnim uslovima.

F.B., koji živi u Novoselle, priča nam svoju priču. Njen suprug je umro pre 15 godina, a ona podiže četvoro dece samo njenim ručnim radom, bez ikakvih drugih izvora prihoda.

F. nam govori da su finansijske potrebe za nju i decu visoke, ali su prihodi vrlo ograničeni. Situacija je postala teška nakon što joj je suprug umro. "On je radio u šumarstvu u Peći (kao šumarski tehničar). On je poginuo u nesreći u planinama, tamo je otišao da proveri zemljište; na povratku iz šume, imao je nesreću. Javne ustanove nam nikada nisu materijalno pomogle, čak iako je  šumarsko preduzeće javna ustanova. Mi smo očekivati da barem institucije treba da poštuju zakon ". F. kaže da je tražila nadoknadu, a ona je dala slučaj na sudu jos 2001 godine, ali se njen slučaj vuče i prolongira bez ikakvog razloga.

Miradije Gashi, izvršni direktor NVO "Venera", kaže da je svesna mnogih slučajeva u kojima porodice radnika koji su izgubili svoje živote na radnom mestu nisu dobili nikakvu nadoknadu. "Njihove porodice i dalje se suočavaju sa ekonomskim problemima, a sudovi samo zadržavaju ove slučajeve otvorenim mnoge godina." U slučaju F.B., ona kaže da je opravdanje da je šumarsko preduzeće privatizovano od tada, ništavno, šta prema njoj nije istina.

Gashi kaže da se i u drugim slučajevima sud odnosi na isti način. Ona to pojašnjava tako da bi porodice šumarskih tehničara koji su izgubili život na dužnosti trebale biti nadoknađene sa stablima (brvnima) koja su oduzeta zbog ilegalne seče. "To se nikada nije dogodilo. Ova porodica, a ni druge nikada nisu dobile ta stabla (brvna) koja su trebala da dobiju", kaže nam Gashi.

Predsednik sindikata privatnog sektora, Jusuf Azemi, rekao je da je povreda radnika na radu regulisana zakonom, a predviđeno je da je odbor trebao biti pozvan na procenu štete prema radniku i da bi im trebalo dodeliti odgovarajući iznos naknade.

U slučajevima kada radnik umre na poslu, Azemi misli da treba nadoknaditi porodici taj gubitak.

"Trebalo bi takođe uzeti u obzir porodičnu nevolju i bol. Kada su deca nesposobna za rad (maloljetna), porodica treba biti značajno podržana za duže vreme", kaže Azemi isto tako on poziva sve porodice koji nisu primile naknadu da prijave nemile događaje sindikatu javnog i privatnog sektora, bez razlike.

Inspekcija rada Kosova navodi da je na Kosovu tokom 2014, 9 radnika poginulo na njihovom radnom mestu; do kraja Oktobra 2015. godine, 7 radnika je umrlo na njihovom radnom mestu. "Zakon No.04 / L-161 o sigurnosti i zdravlju na radu ne utvrđuje nikakvu nadoknadu za zaposlenike koji su izgubili svoje živote na poslu, a time ni za njihove porodice, već samo određuje nadoknadu za troškove lečenja za povređene radnika, posebno u stavu 2. člana 5. Zakona ", navodi Inspektorat u izjavi.

Inspekcija rada, kao nadzorno telo zakona, ukazuje na to da nije nadležna za one koji traže nadoknadu za one koji su poginuli na radnom mestu, niti ima bilo kakve informacije o daljnjem postupanju u takvim slučajevima. "U slučaju nepoštivanja od bivšeg poslodavca, porodica treba da prijavi postupak za nadoknadu sudu", kaže inspektorat.

 

Anita Kadriu
Priština, Decembar 2015