Radnici (nemaju) koristi od ultimatuma sindikata

Postoje mnogi dokumenti kosovske vlade koji potvrđuju vrlo visok nivo neformalnosti u privredi. Procenjuje se da se 1/3 privrede razvija ilegalno, u suprotnosti sa propisima koji regulišu određena područja života i poslovanja. Postupci za zapošljavanje takođe su podložni sličnom nivou neformalnosti. Prema podacima objavljenim od strane Ministarstva finansija, čini se da  oko 1/3 radnika u privatnom sektoru nisu registrovani, a poslodavci ne plaćaju porez ili socijalnu zaštitu za te radnike. Slični se podaci  iznose i u izveštaju izdatom od strane Riinvest instituta.

Procenjuje se da poljoprivredni i građevinski sektor imaju mnogo viši nivo neformalnosti od proseka. Radnik koji nema ugovor, i za koga nisu plaćene obaveze, nalazi se u najekstremnijem položaju po pitanju povrede njegovih prava. Nedostatak ugovora dovodi do mnogih drugih kršenja radničkih prava, za sindikat u privatnom sektoru to se može smatrati ropskim tretmanom radnika. Čelnici sindikata izrazili su zabrinutost zbog situacije u kojoj se nalaze radnici u privatnom sektoru. Oni su kritikovali Vladu Kosova za nespremnost na promenu uslova rada.

Predsednik sindikata, Jusuf Azemi, izjavio je na konferenciji za novinare da je, osim niske plate (od odprilike 120 € / mesečno) i nedostatak ugovora o radu (koji se u nekim slučajevima izdaju posle 10 godina zaposlenja sa rokom važenja od 3 do 6 meseci), pitanje od važnosti je činjenica da gotovo 70% privatnih poduzeća ne plaćaju doprinose za socijalno osiguranje uz platu zaposlenima. On je rekao da je nakon više od dva meseca posmatranja, njegov sindikat primetio da postoje kompanije koje nisu platile nikakve doprinose više od 10 godina.

"Ove zastrašujuće cifre su jednostavno završile u džepovima vlasnika poduzeća. A ta stvarnost se nije promenila i pored promene političkih snaga na izborima 2014. I dalje je ista stara priča" kaže Azemi.

Prema Azemiju, Inspekcija rada ne radi svoj posao: na primer, pet neposrednih smrtnih slučajeva dogodilo se u kratkom vremenskom razdoblju, a zatim sedam slučajeva smrti nakon povreda na radnom mestu, koje su prošle nezapaženo i nekažnjeno. "Postoji preko 470 slučajeva povreda na radu prema našim podacima, a kazne koje su izdali inspektori prikazuje samo 100 povreda na radu. To govori puno o tome kako oni to rade", dodao je Azami. Prema Azemiju, 50% radnika u privatnom sektoru nisu registrovani; Osim toga, više od 50% kompanija na Kosovu takođe nisu registrovane. U 90% slučajeva radnike u privatnom sektoru, prema Azemiju, smatraju za robove.

On spominje slučaj radnika koji održavaju škola, koji su prema njemu ugroženi kad god su protestovali ili organizovali miting. "Ti radnici sumnjaju da su im 10 eura uskratili od plate svaki mesec. Ova kompanija ima više od 100 radnika. Ako uskrate 10 eura od svakog od njih, kompanija generiše prihod od 1000 eura svakog meseca. I ovo isključuje druge situacije u kojima se iskorištavaju radnici, a sa kojima za sada ne žele u javnost ", rekao je on.

Sa obzirom na ovu situaciju, on je pozvao Inspekciju rada i poresku inspekciju, da počnu da menjaju svoje metode rada. "Čak i u Prištini, kada inspektori idu da posete određenu kompaniju, naiđu na zatvoren dućan, jer ih je neko informisao o poseti. To mora postati sporazumom između firmi i institucija ", rekao je on.

Azemi krivi Vladu i privatne firme za trenutnu situaciju.

On je dodao da će, ako do 15. Oktobra privatne kompanije ne ispune svoje obaveze prema radnicima, sindikat javno objaviti njihova imena.

"To je naše pravo da prestanemo da radimo ako nam socijalna zaštita nije plaćena 10 godina. Ako postoje bilo kakav zakon koji navodi da radnici mogu biti razrešeni jednostavno zbog molbe za ono što je pravom njihovo, onda je sigurno prva osoba koju treba otpustiti sam ministar ", rekao je on.

Ultimatum se ne može postaviti bez saglasnosti samih radnika

Sindikalni Ultimatum zvuči više kao ucena prema firmama. Upravo suprotno: ne očekuje se da će imati težinu u poboljšanju položaja radnika. U prošlosti, sindikat je istakao određene firme, tvrdeći da krše radnička prava. Ma kako bilo, ako sindikat kaže da više od 90 posto zaposlenih u privatnom sektoru ne uživa prava zajamčena Zakonom o radu, onda kako je to moguće da je samo 10 ili 50 kompanija krivo?

Ako sindikat kritikuje društvo, to bi trebalo onda da se zasniva na činjenicama, zapisnici bi trebali biti podneti inspektoratu. Izjava radnika ne predstavlja činjenicu. Umesto toga, mora biti izrađen jasan popis svih radničkih prekršaja.

Većina kompanija nema organizovan sindikat, pa sindikat u privatnom sektoru uglavnom komunicira sa pojedinim radnicima u različitim kompanijama.

 

Iako je potrebno interno informisanje, dokazi pojedinaca nisu dovoljni i ne jamče pouzdane informacije. Uostalom, što radnik može da izgubi ako on / ona da lažne podatke o svom radnom mestu? Upravo, događaji poput press konferencije sindikata koji bi trebali da podstaknu kompanije da ulažu u njihov ugled, ako žele da im radnici uspostave sindikat.

Pravi Sindikat će biti opremljen za odgovarajuće zastupanje interesa radnika i biće kontaktna tačka za rešavanje sporova. Odbijanje vlasnika preduzeća da omoguće radnicima da se organizuju u sindikat daje priliku ljudima koji nisu predstavnici privatnog sektora da ucenjuju i objavljuju imena preduzeća prema njihovoj volji ili ličnom animozitetu.

Merita Berisha
Priština, Septembar 2015