Zanimanje: Prosjak

Zhenis O. je student druge godine na Ekonomskom fakultetu, Univerziteta u Prištini. On je radio kao konobar dva meseca pre otprilike godinu dana. Kasnije je napustio ovaj posao da bi se pripremio za test u policiji. On je uspešno prošao sve faze testiranja: pismeni, fizički i psiho-logistički test. Ali su mu na kraju rekli da je broj mladih ljudi koji su prošli sve testove veći od broja službenika koji su potrebni.

Dakle Zhenis je ostao nezaposlen i van policije. On sada pokušava pronaći posao još od prošle godine.

Prvi posao koji je pronašao bio je iznajmljivanja automobila. "Otišao sam na posao i na početku su me pitali da se brine o kupcima i automobilima; kasnije sam prisiljen na čišćenje automobila 14 uzastopnih sati. Sa samo 15 minuta pauze. Šef mi je rekao da se mogu odmarati samo jedan dan nedeljno. Nisam dobio slobodne dane, čak ni za ispite", kaže Zhenisi. "Ovaj posao nije vrijedan žrtvovanja studija, pa sam odustao."

Takođe je pokušao da konkuriše za različite pozicije koje su oglašavale poslove u proizvodnim preduzećima. "Iznenađen sam spremnošću da krše sva moja prava i to od osoba koja imaju profitabilan posao", kaže Zhenis.

Ali, priča o ovom mladiću kulminira u Julu 2015., kada je pre dve nedelje dobio poziv za početak novog posla. "Zvali su me na razgovor - na telefonu nisam dobro čuo; odlučili smo se susresti u kafiću na drugom spratu zgrade. U početku sam mislio da se tamo nalazi kancelarija u neposrednoj blizini caffe, ali kad sam nazvao pre samog sastanka rekli su mi da uđem u caffe. Bio sam iznenađen jer nisam mogao zamisliti da poslodavac nema barem kancelariju ", kaže Zhenis.

Tamo su me dočekala dva čoveka u svojim 30tim. Jedan je rekao da je radio za vladu u prethodnom mandatu. "Rekli su mi da su imali humanitarnu organizaciju i da mogu dobiti posao od njih kao prosjak, kao osoba koja ide ulicama i trgovima i traži novac za dobrotvorne svrhe", kaže on. " Činilo mi se vrlo čudnom zaposliti ljude da moljakaju, jer u principu znam da filantropske organizacije ne bi trebala biti unosan posao".

Radeći kao "skupljač donacija" imao bi fiksnu platu. Ona se razlikuje na osnovu sposobnosti pojedinca za prikupljanje novca. "Rekli su mi da je 30 posto novca koji bih prikupio moja. Dakle, nakon jednostavne logike, dva šefa će dobiti po 35 posto svaki. Dakle, da sam prihvatio, ja bih se upleo u prevaru koja je protiv svakog pravila mog morala", kaže on.

On kaže da bi država trebala da se bavi sa većinom tih bitangi. "Posle ovog mog iskustva, mislim da svi oni koji prikupljaju donacije za neku svrhu su prevare i trebali bi biti ispitani od strane policije da se zna ako postoji neka bitanga u mreži iza njih", kaže on.

Zhenis je jedan od mnogih mladih ljudi koji se i dalje prijavljuje na sve konkurse.

Prema podacima Agencije za statistiku broj mladih ljudi koji su nezaposleni je najviši u Europi. "Značajan deo našeg mladog stanovništva je nezaposlen (61,0%), a stopa nezaposlenosti među mladim ženama je još veća (71,7%) nego kod mladih muškaraca (56,2%)," izveštava KAS u svojoj godišnjoj anketi o radnoj snazi.

Šanse za mlade ljude da pronaći posao su minimalne. "U 2014, za mlade na Kosovu bilo je dva puta više verovatno da će biti nezaposleni u odnosu na odrasle osobe, sa sličnim podacima za muškarce i žene", dodaje se u izveštaju.

U stvari ni jedan od velikih supermarketa i trgovina garderobom ne zapošljava na pola radnog vremena ljude koji su mlađi od 18 godina: "Mi ne trebamo nove radnike koji se ne mogu nositi sa radom ovde", kaže nasmejani vlasnik butika u kraju Dardania. "Ja ti to kažem, ali ne spominji moje ime, jer će tada inspektori doći. U mom butiku radnici rade 10 sati dnevno, a ja im plaćam po 200 eura mesečno. Imaju samo jedan dan u nedelji slobodno. Ja bi takođe želeo biti u mogućnosti da svojim radnicima dajem platu od 500 eura mesečno, ali tada bi otišao u stečaj. "

Ostavljajući ovog poslodavca anonimnim i razgovarajući sa njim neformalno je jedini način da se nešto sazna iskreno, informacije o stvarnim uslovima rada zaposlenih sa kojim se suočavaju na dnevnoj bazi.

Mentor, koji je deo zaposlene manjine koja ne luta ulicama besciljno, radi u pekari. Ali, da bi zadržao ovaj posao on čini veliku žrtvu. "Radim noć i dan u smenama obično. Imam jedan slobodan dan svaku drugu nedelju, sta znači dva dana mesečno", kaže Mentor.

Morao je da radi non-stop tokom meseca ramazana, kada se hleb prodaje puno više od ostalih meseci. "Radio sam samo noćne smene, od 21 sati do 9 sati i tako 30 dana. Da da, bez noćnog odmor ", kaže Mentor. "Za 30 dana sam samo pravio hleb, i spavao tokom dana."

On ima platu od oko 350 eura, iako ima profesiju koja zahteva određene veštine. "Moram raditi, jer ja ne mogu opstati bez posla. Ostaću ovdje dok ne nađem nešto bolje ", kaže nam Mentor.

Merita Berisha
Priština, Jul, 2015.