Pobrkani brojevi nezaposlenih

Nezaposlenost na Kosovu je najveća u regionu. Prema podacima Agencije za statistiku, samo u 2014. nezaposlenost je porasla za 5 postotnih poena, od 30 do 35 posto. To znači da je samo prošle godine, stopa nezaposlenosti porasla za 18 posto, što je brojka koja se ne poklapa sa drugim ekonomskim statistikama. Privredni rast od samo 1 posto ne može odražavati rast nezaposlenosti od 18 posto.

Agencija za Statistiku je promenila taj broj u 2014. Prošle godine, Agencija je dobila kritike društva i opozicionih stranaka zbog lažnog smanjenja nezaposlenosti povećanjem broja neaktivnih osoba. Osoba se smatra neaktivnom ako on / ona nije zaposlena, ne tražite posao i nije spremna za početak posla. Ovo istraživanje nezaposlenosti za 2013. godinu objavljeno je samo nekoliko dana pre izbora 8. Juna prošle godine.

Čak je i Svetska banka izrazila rezervu po pitanju kašnjenja u objavljivanju tog izveštaja o visokoj stopi nezaposlenosti koja je rezultirala prošlogodišnjim istraživanjem.

"Neuspeh u računici 702.238 Kosovara, jednako apsolutnoj većini (58,3%), koja je jednostavno otpisana iz podataka, predstavlja veliki problem. Samo četiri druge zemlje u svetu pokazuju sličnu visoku stopu neaktivnosti; to uključuje Istočni Timor (62,1%), Moldaviju (59,3%), Gazu (58,8%) i Samou (58,5%) ", piše Lumir Abdixhiku, izvršni direktor Riinvest, na svom Facebook profilu.

U susednim zemljama Kosovu imaju mnogo niže stope neaktivnosti: Crna Gora (50,1%), Srbije (47,5%), Albanija (44,9%) i Makedonija (44,8%) - što daje prosek od 46,8%.

"Ako smo procienili da Kosovo ima sličanu stopu neaktivne radne snage kao i druge zemlje u regiji - što je vrlo verovatan scenario - onda na Kosovu ne bi bilo 562.764 neaktivnih građana naspram 639.724  - a to onda dovodi do stope nezaposlenosti od 50,1% ne 35,1%. Mislim da je prvi korak u rešavanju ovog problema priznanje realnih podataka o nezaposlenosti", nastavlja Abdixhiku.

U izveštaju Agencije za 2014., koji je objavljen u utorak, postoji nekoliko aspekata koji su promenjeni u poređenju sa izveštajem iz 2013.. U 2014. godini, KAS kaže da je broj aktivnih osoba bio 1,1 posto veća. "Od 41,6% stanovništva koje je ekonomski aktivno, 35,3% su nezaposleni", navodi se u izveštaju o nezaposlenosti u 2014. U 2013. nezaposlenost je 30 posto. Izražena u konkretnim brojevima, prema službenim podacima u 2014. godini broj osoba koje su nezaposlene je 176,743. Dakle, u 2014. godini broj nezaposlenih osoba povećao se za 31.914 osoba, dok je u 2013. godini taj broj iznosio 144.829 osoba.

Porast broja nezaposlenih, prema KAS, uzrokovan je sa nekoliko faktora. Prvi je gubitak radnih mesta. Podaci pokazuju da je u 2014. broj zaposlenih osoba bio je 323,508 ili samo 26,9 posto osoba koje su u stanju da rade. U 2013. godini, broj zaposlenih osoba je 338,364 ili 28,4 posto radno sposobnih osoba. To pokazuje da je u 2014., 14.856 ljudi koji su prethodno bili zaposleni izgubilo posao.

"Stopa zaposlenosti je porasla za oko 3% od 2012. do 2013. godine i pala od 1,5% od 2013. do 2014. godine", navodi se u izveštaju KASa.

Drugi faktor koji je pridoneo rastu nezaposlenosti je razočarenje nezaposlenih rezultatima zapošljavanja iz protekle godina. U 2014. je procenjeno da 58,4 posto radno sposobnog stanovništva nije bila ekonomski aktivno. To znači da oni nisu bili zaposleni, a nisu ni bili u potrazi za poslom tokom protekle četiri nedelje, ili nisu bili dostupni da započnu sa radom u roku od dve nedelje. U 2013. godini, nivo neaktivnog stanovništva je 59,5 posto.

Osim velikog broja žena i dece, neaktivno stanovništvo uključuje i grupu ljudi koji su u stanju da rade, ali su u isto vreme obeshrabreni zbog prošlih nemogućnosti da nađu posao. "Od 58,4% radno sposobnog stanovništva koje je neaktivna, 18,2% (128,400 ljudi) nije tražilo posao, jer su mislili da nema radnih mesta. Obeshrabreni radnici čine 10,7% od radno sposobnog stanovništva, sa sličnom nivou su i žene i muškarci ", stoji u  izveštaju KAS za 2014. broj obeshrabrenih osoba je smanjen za 15.300. Ovaj broj predstavlja one koji su smatrani obeshrabrenima (neaktivnim) u 2013. godini, i ponovo su počeli da traže posao u 2014 godini, njih premeštaju u grupu nezaposlenih.

Agron Demi, direktor GAP Instituta, kaže da je trenutni izveštaj realniji od onog predhodnog, iako još uvek postoje neka pitanja. "Stopa nezaposlenosti od 35,3% nije realna. Štaviše, ako neko čita celi KASov izveštaj, može lako da shvatiti kako metodologija ne dopušta da se tačno izračuna nezaposlenost na Kosovu ", rekao je Demi. Demi smatra da je broj ljudi koji ne želi da radi, ili broj neaktivnog stanovništva iz izveštaja, uznemirujuć.

Demi dodaje da je nivo zaposlenosti takođe pokazatelj teškog stanja u privatnom sektoru. "Sa obzirom da broj zaposlenih iznosi oko 323.000 građana, i da javni sektor zapošljava još oko 100 hiljada osoba, može se zaključiti da 1/3 zapošljava javni sektor šta je dokaz očajne situacije u privatnom sektoru ", kaže on. Prema njegovim rečima, četvrtina radnika ima nestabilne poslove.

"Čak i KAS priznaje da nisu svi od tih 323 hiljada radnika redovno (tokom cele godine) zaposleni. Više od 81 hiljade tih radnika veruje da imaju nestabilno zaposlenje, zapošljavanje bez ugovora, sa periodičnim / povremenim prekidima radnog odnosa i / ili prima prihode kojim ne pokrivaju svoje mesečne troškove ", dodao je On.

Izveštaj KAS na anketu o radnoj snazi pokazuje značajne razlike po pitanju pola među zaposlenicima. Samo 1 od 5 žena u radnoj dobi su aktivne na tržištu rada, odnosno 21,4%. Iako su samo 12,5 posto žena u radnoj dobi zaposlene. Većina žena je rekla da su neaktivne zbog porodičnih obaveza.

Merita Berisha
Priština, Jul 2015