Bolje tretman za novozaposlene!

Kosovo i dalje nastavlja da bude "minsko polje" u smislu osiguravanja posla. Vrlo je retko da mladi uspevaju da pronađu posao bez rođaka na nekom položaju. Zapošljavanje bez intervencije "odozgo" je vrlo problematično i za niskokvalifikovane radna mesta. Ali je još gore visoko kvalifikovane poslove.

Pripreme kako zaposliti ljudi kroz nepotizam se rade na vrlo sofisticiran način koji je vrlo teško identifikovati. Konkursi su pripremljeni, tako da su podređeni upućenima, aktivnostima koje će se usvojiti, a onda oni čekaju prikladno vreme da deluju. Ovi trikovi su mnogo vidljiviji u javnom sektoru, ali ni privatni sektor nije isključen od ovih trikova.

Nuspojave tih postupaka su vrlo štetni. To je kao da je izgrađena "paukove mreže" u većini institucija, koje se ne mogu lako uništiti. Uništavanje ovakvih mreža se čini gotovo nemogućim. Kao rezultat ovakvog ponašanja, poštovanje zakona i praćenje njihovog sprovođenja postaje vrlo teško u ovakvim okolnostima.

Pripravnici su oni koji su diskriminisani na samom početku svojih karijera. Što je stažista u stvarnosti? Pripravnik je prema Zakonu o radu, kvalifikovana osoba koja uspostavlja radni odnos po prvi put. Ova ustanova je napravljena da bi on ili ona dobili veštine za određene poslovne zadatke.

Sh.S je pripravnik koji je završio svoje magistrarske studije arhitekture na privatnom fakultetu. On je bio angažovan kao pripravnik od strane rođaka koji poseduje vlastitu kompaniju, koja je registrovana i deluje legalno. Vlasnik plaća pripravnika ne zato što  to zakon zahteva, nego zato što mu je to rođak i želi mu pomoći. Sam vlasnik je izjavio da on nikad ne bi platio ostale stažiste. Tvrdi da postoji mnogo slučajeva u kojima su zaposleni pripravnici, kojima su dati različiti zadatci tokom tri ili više meseci, a zatim otpušteni bez ikakve nadoknade. Nadalje, kako je naveo, vlasnici se ponašaju prema pripravnicima kao da im rade uslugu.

Uprkos tome Zakon o radu je jasan u tom pogledu, takvi slučajevi su rasprostranjeni na Kosovu. Akcije koje izvode inspektori inspekcije rada, međutim su i dalje zbunjujući. Umesto praćenja stanja na terenu, oni su sastaviti izveštaje iz svojih kancelarija. Ovo birokratsko ponašanje dopušta stalne zakonske prekršaje.

Stav 1. člana 16. Zakona navodi da poslodavac može uspostaviti ugovor sa pripravnikom. Stav 2. istog člana navodi da zaposleni pripravnik, koji uspostavlja ugovor sa poslodavcem uživa sva prava i obaveze slične ostalim radnicima. Dakle, sa pravnog aspekta pripravnici su, na neki način, jednaki ostalim zaposlenicima.

Zakon takođe navodi da je zapošljavanje pripravnika koji je  diplomirao, ili ima posdiplomsko obrazovanje ili visoki nivo obrazovanja ne može trajati duže od jedne godine. Dok, zapošljavanje pripravnika sa srednjom školskom spremom ne može trajati duže od šest meseci.

Zakon o radu navodi da po potpisivanju ugovora, poslodavci mogu zaposliti pripravnika bez pružanja novčane nadoknade, dok je obaveza poslodavce da pruža zaštitu i sigurnost na radu. Nije poznato da li su identifikovani takvi slučajevi i da li poslodavci koriste takvu mogućnost u nemilosti pripravnika. Slučajevi pokazuju da su mogućnost za takve zloupotrebe visoke.

F.B. je diplomirala agronomiju na univerzitetu u Prištini "Hasan Prištini". Ona je iz jednog sela u opštini Lipljan, i ona kaže da se odlučila za ovu profesiju znajući za izglede razvoja poljoprivrede. Ali, kako sama svedoči, univerzitetske godine prolazile brzo, dok su uslovi za zapošljavanje nisu promenili uopšte. Ona govori da se prijavila na nekoliko konkursa za slobodna radna mesta, ali svaki od konkursa traži prethodno radno iskustvo. "Kako mogu imati radno iskustvo kad sam nedavno diplomirala? ", kaže FB, dodajući da je htela raditi i kao pripravnik, tako da u svoju biografiju može da doda radno iskustvo.

Međutim, iako je kontaktirala mnoge privatne kompanije, FB nije uspela. "Htela sam da dobijem stručnu praksu u nekom privatnim poduzeću, ali nisam naišla na razumevanje. Obično mi kažu da oni nemaju nikakvu mogućnost da mi plate i da me obučavaju", navodi, dodajući kako bi ona prihvatila i neplaćenu praksu, da njena lična finansijska situacija nije tako teška.

Iako se čini nevažnim, u stvari, ovakva situacija dovodi do povećanja osećanja obeshrabljenosti u novim generacijama. Gubitak nade za budućnost počinje ovdje. Dakle, to je bitno da država posreduje u takvim slučajevima, uspostaviti stroža pravila za preduzeća i obaveže ih da prihvate pripravnika, i naravno, podržati ih sa fondovima. To bi se moglo postići izmenama i dopunama Zakona o radu, ili izdavanjem zakona, kao što su upravne smernice i propisi. Upravljanjem sredstvima posvećenim pripravnicima može biti odgovornost opština, kako bi se osloboditi tereta centralne vlade.

Emine Klaiqi
Priština, Jun, 2015.