Centralizovano preseljavanje radnika na nova radna mesta

Reforma javne uprave, o kojoj raspravljaju sva tela države već duže vreme, trebala bi se brže sprovoditi. To je isto tako zahtev Europske unije.

Jedan od glavnih izazova reforme je njen društveni uticaj. Postoje stotine radnika koji se smatraju za višak u različitim institucijama.

Šta treba učiniti sa tim radnicima, znajući da ih država ne može jednostavno otpustiti? Koje institucije imaju potrebu na više zaposlenika?

Postoje tri institucije koje su službeno zatražile od Ministarstva financija više osoblja. Prva je Porezna uprava Kosova, koja je zatražila više inspektora za kontrolu poslovanja. Druga je Kosovska Carina, koja je zatražila više carinika. Ove dve ustanove prikupe više od 90% budžeta. Omogućavajući povećanja broja zaposlenih može se povećati iznos novca prikupljenog od kompanija to bi bio stabilan / održiv ekonomski potez.

Treća je institucija koja treba više radnika inspektorat rada. Trenutni broj inspektora koji rade inspekciju svake firme fizički nemogućom. Udvostručenje broja inspektora, zajedno sa inspekcijskim planom bi znatno smanjilo mogućnost kršenja radničkih prava.

Mnogi zaposlenici trenutno rade bez ugovora o radu, dokumenata koji je osnovno pravo radnika. Postoje kršenja sa obzirom na nedostatak potrebne sigurnosne opreme, pogotovo za radnike koji rade u građevinskom sektoru. Postoje povrede u odnosu na pravo godišnjeg odmora, bolovanja i porodiljsko odsustva.

Prenos radnika iz jedne ustanove u drugu je moguć. Prvo, institucije će se osloboditi od velikog broja radnika. Drugo, po završenom treningu, zaposlenici će biti spremni za drugi posao. Uobičajeno je pronaći obrazovane pravnike koji trenutno rade kao pomoćnici u različitim institucijama.

Ministar trgovine i industrije, gđja. Hykmete Bajrami, odlučila je da preseli neke od radnika ministarstva kojima nije dodijeljeno dovoljno zadataka. Bajrami je izjavila da su neki pojedinci prebačeni u Agenciju za industrijsko vlasništvo, jer u ovoj agenciji ima više od 13 hiljada aplikacija preduzetnika koji čekaju odgovor. Prema njenim rečima, svim zaposlenim su dodijeljeni ciljani brojevi aplikacija koje će pregledati u roku od jednog dana.

Ista je praksa usledila i u Kosovskoj Carini. Prema toj instituciji, do 2014. godine, polovina zaposlenih je radila u kancelarijama, a druga polovina na terenu kao carinici. Ovo je počelo da se menja kad je više radnika napustilo kancelarije da bi postali carinici. Međutim, Kosovska Carina treba još barem 100 zvanicnika kako bi dovršili svoju misiju.

Budući da je smanjenje broja zaposlenih u javnoj upravi uslove EU. Vlada bi trebala započeti ciklus internih konkursa za posao kako bi premestila zaposlene iz jedne ustanove u drugu, i kako bi osigurala prostore za posao za sve zaposlene. Ova zamena položaja treba biti popraćeno sa detaljnim opisima radnih mesta.

Osim toga, tu su i druga dva inspektorijata koji su vrlo važni za privredu naše zemlje: Inspektorijat trgovine pod MTI i fitosanitarna inspekcija. Kao prvo, važno je za održanje stanja i kontrolisanje tržišta. To uključuje osiguravanje poštene tržišne konkurentnosti i sprečavanje prevara naših potrošača. Dok će pod dva pridoneti poboljšanju kvaliteta domaćih proizvoda i povećanju njihove sigurnosti. Oba od ovih inspektorijata su pokazali potrebi za više radnika.

Tako da sada Vlada Kosova treba da navede točan broj zaposlenika koji će ostati bez posla i onih koji su kvalifikovani i biće preseljeni na nova radna mesta.

Ministarstvo javne uprave izradilo je za ovaj posao katalog koja gasi neke pozicije koje su trenutno u funkciji. Iako je katalog potpisao premijer, Isa Mustafa, i on je stupio na snagu 5.Februara,2015. njegovo sprovođenje je privremeno zaustavljeno od strane ministra finansija, Avdullah Hoti, koji se nije slagao sa ovim predlogom. Izmena ovog dokumenta očekuje se da će se dogoditi nakon odobrenja Zakona o platama i naknadama.

Međutim, središnje i lokalne institucije nisu jedine koje imaju potrebu za re-organizacijom. Institucije koje imaju potrebu za dodatnim radnicima mogu tražiti radnike u drugim javnim poduzećima, šta je dobro. Javno je poznato da PTK i pošta Kosova imaju veliki broj zaposlenih. Gotovo 1/3 zaposlenika PTK smatraju se kao višak. KEK isto tako ima i veliki broj zaposlenih. Iako se njihov broj znatno povećava sa prelazom na naprednije rudarske tehnologije. Sada KEK ima program koji stimuliše prevremeno penzionisanje nudeći zaposlenima do 24 plate. Dakle, ako je KEK spreman da pruži radnicima 24 plate unapred, dok nije u stanju da koristi njihove usluge, zašto ne bi država mogla preusmeriti te radnike u sektore u kojima oni mogu biti produktivniji? KEK će platiti njihove plate a oni će na primer, raditi kao inspektori.

Često čujemo izgovore koji se odnose na nedovoljan budžet, ipak, nedostatak ideja kako koristiti resurse kojima je naša zemlja obdarena (uključujući i ljudske resursi) na efikasan način čini se da je veći problem.

 

Merita Berisha
Priština, Maj, 2015.