Priština krši Zakon o Radu- 20 nastavnika, bez plate i ugovora

Nema sumnje da se najveći prekršioci radničkih prava na Kosovu nalaze u privatnom sektoru. To se može dokazati lako, tako što bi se išlo po velikim ili malim trgovinama i razgovaralo sa radnicima, postavljajući im pitanje koliko slobodnih dana imaju nedeljno, koliko im je trajanje radnog vremena, kakav godišnji odmor imaju, kako se tretiraju trudnice kada ih otpuštaju odmah po porođaju (deteta), ili kako se njihovo porodiljsko odsustvo ne plaća uopšte, ova su pitanja dovoljna da bi se izvukao zaključak da su prava radnika u ovom sektoru povrijeđena više, nego prava radnika u javnom sektoru.

Dakle, i pored zakonskog okvira, postoji velika razlika između javnog i privatnog sektora.

Ipak, postoje slučajevi kad su radnička prava povrijeđena i u javnom sektoru. Poslednji slučaj koji zaslužuje pažnju je, da je opšina Prištini, gde su povređena prava 20 radnika osnovnih i srednjih škola za obrazovanje,  koji su zaposleni preko redovnih javnih konkursa, na kraju Marta i koji rada, ali su isto tako i dalje diskriminisani u tri aspekti.

Prvo, oni nisu dobili svoje plate od kako su počeli svoj posao. Drugo, i pored neprimanja svojih plata, nije im priuštena prilika da potpišu ugovore, što je takođe kršenje Zakona o rada. Treća, diskriminacija kaže SG, koji je zaposlen u jednoj od sportskih dvorana u glavnom gradu, država ne daje nikakvo objašnjenje za ovakve postupke. Oni nam nisu rekli posle toliko meseci kada ćemo biti plaćeni za ovaj posao.

"Ja sam se prijavila za radno mesto u Opštini Priština u Januaru ove godine. Ja sam prošao sve konkursne filtere i pošto sam ispunio sve kriterijume, bio sam pozvan da počnem da radim u gimnaziji ", tvrdi SG, dodajući kako nije bio iznenađen nemarom opštinskih vlasti tokom prvog meseca, jer, kako navodi, ove stvari su postale uobičajene na Kosovu.

"Međutim, kada je polovina Februara da radimo prošla, za sve nas [20] učitelja, i mi nismo dobili naše plate ni ugovore, niti objašnjenje zašto se to ne događa, počeli smo se brinuti i postali smo zainteresovani šta će se na kraju dogoditi sa nama ", izjavio je SG ljutito, dok je dodao da su on i njegove kolege koji su primljeni kroz isti javnom konkurs otišli u opštinu nekoliko puta i sastali se sa zvaničnicima, ali nisu dobili nikakav odgovor. Prema njegovim rečima,  takav nemar državnih institucija je tužan i ostavlja ljude bez nade.

Našavši se u takvom položaju, SG je odlučio pisati direktno opštinskim zvaničnicima, kako bi izrazio svoje nezadovoljstvo, u nameri da znaju da će se on i dalje žaliti po drugim osnovama, kao i buniti sa razlogom u nedostatku radnog ugovora. Spomenuo je i medije opštinskim zvanicnicima; on rekao da je autor ovog članka i da će u slučaju ponovnih problem pokrenuti sudski postupak. I to zbog toga, što on, kao učitelj, zna da je Zakon o radu, zajedno sa drugim upravnim odlukama i propisima koji se odnose na zapošljavanje na Kosovu prekršeni.

"Ja ne pišem iz ponosa i oholosti, pišem iz očaja, jer imam porodicu i ja takođe imam finansiske obveze prena banci; propuštanje plate i nedostatak ugovora o radu, bez ikakvog obrazloženja iz MED, predstavlja povredu zakonskih prava radnika", izjavio je SG opštinskim vlastima pre više od tri nedelje.

U to vreme on je posumnjao da neće dobiti svoju platu na kraju Maja, i to je ono što se događa upravo sada. On tvrdi da nije dobio nikakvo objašnjenje da će uopšte biti plaćen retroaktivno ovog meseca.

"Mi smo stavljeni u poziciju u kojoj niko ne bi želeo da se nađe. U posljednje vreme opštinske vlasti tvrde da se radi na tome i da niko neće ostati bez ugovora, ali oni nisu pružili nikakvo konkretno objašnjenje sa obzirom na to kako su najavili ove poslove, kako su prihvatili 20 učitelja, a kako su ovi učitelji  tri meseca bez plate ", tvrdi SG.

I pored toga ova situacija će se nastaviti, da li će ići na sud ili ne, neprihvatljivo je za tih 20 nastavnika da budu u takvom položaju da umesto da razmišljaju kako da se pripreme za nastavu oni moraju razmišljati o tome što će se dogoditi sa njima, naročito kada je u pitanju  konkurs  za bilo koje radno mesto na Kosovu.

Kako se ove stvari ne bi ponovile, tela ili agencije (inspektorijata) koji su odgovorni za praćenje sprovođenja zakona trebaju da reaguju na vreme, a po potrebi trebaju da kažnjavaju prekršioce, bez obzira da li su privatne osobe ili javne ustanove. Odgovornost je mnogo veća u slučajevima kada su ljudska prava povređena od strane institucija, koje, iznad svega ostaloga, imaju obavezu štititi prava građana.

Emine Klaiq
Priština, Maj, 2015