100 razloga za proteste i milion više za rad

Visoka stopa nezaposlenosti na Kosovu čini Međunarodni dan Rada manje važnim. Ove godine, 1. Maj nalazi zaposlene na Kosovu u boljoj poziciji nego prošle godine. Znači, Vlada je uvela povećanje plata za 25%, odluka koja je doneta pre godinu dana. Potpisan je Kolektivni ugovor, iako se ne sprovodi u celosti zbog ogromnih budžetskih problema. Za ovu godinu njegovo sprovođenje će biti završeno samo za jedan od članova, odnosno godine staža.

Zaposleni u javnom sektoru su u boljem položaju. Pa je nekako teško za javnost da razume njihove proteste i štrajkove. Budimo jasni: zaposlenici javnog sektora imaju razloga da protestuju i štrajkuju; oni su prevareni od strane vlade nakon potpisivanja kolektivnog ugovora, ugovora koji se ne sprovodi. Oni su prevareni jer su im obećali godišnje povećanje plate za 25%, obećanje koje se ne ostvaruje. I pored činjenice da su ovu odluku od strane prethodne vlade smatrali predizbornim obećanjem, radnici i sindikalci imaju pravo zahtevati njeno sprovođenje.

Međutim, nakon što je rekao da se protesti i štrajkovi zaposlenih u javnom sektoru čine smešnim sa obzirom na uslove rada zaposlenih u privatnom sektoru, ili čak u odnosu na one koji su bez posla. Gotovo nijedan od glavnih članova Zakona o radu se neprimenjuje u privatnom sektoru. Veliki broj zaposlenih u ovom sektoru rada bez ugovora. To jednostavno znači da njihovi penziski doprinosi nisu plaćeni i da poslodavac izbegava poreze. Radnici nisu registrovani nigde kao zaposleni i kao takvi nemaju se kome žaliti.

Najveći broj zaposlenih u privatnom sektoru nema dva dana off nedeljno. U većini slučajeva oni rade šest dana u nedelji; postoje slučajevi kada im se dan za odmora daje jednom u dve nedelje. To znači da postoje radnici koji odmoraju samo dva dana mesečno, a zakon zahteva dva dana u nedelji.

"Radim šest dana u nedelji, što znači da mogu da odmaram samo jedan dan. Kad je Zakon o radu stupio na snagu, poslodavac je promenio ugovor i rečeno nam je da će subota biti slobodna, međutim, plata će biti smanjena za 100 eura. Ako želimo imati istu platu, rekli su nam da zaboravima na obećanje da ćemo raditi subotom. Dakle, nije bilo povećanja plaća, samo se subota sada zakonski smatra radnih dana ", izjavio je Ismail koji radi u kompaniji za distribuciju već pet godina.

 Sigurnost na poslu čini se da je jedan od glavnih problema radnika koji rade u privatnom sektoru. Prema anketi, samo tri od šezdeset radnika povređenih tokom prošle godine su dobili neku nadoknadu. To je najbolji pokazatelj stanja radnika. Osim nedeljnog odmora, zaposleni u privatnom sektoru takođe imaju problema sa medicinskim i godišnjim odmorom. U većini slučajeva, godišnji odmor se ne sprovodi kako je predviđeno Zakonom o radu (4 nedelje). Umesto toga, godišnji odmor je u proseku 7-15 dana, što je polovina roka zajamčenog Zakonom o radu. Ne postoji dovoljno podataka koji pokazuju kako se bolovanje primenjuje u privatnom sektoru.

"Moj najveći strah je da se povredim tokom sportskih aktivnosti, jer znam da ću ostati bez posla. Jedan kolega je ostao bez plate, a kada je hteo da se vrate na posao, on je obavešten da je njegov ugovor završen ", kaže Ismail. Od stupanja na snagu Zakona o rada, broj zaposlenih mladih žena vidno je smanjen. To je jedna od statistika koja je zabrinjava najviše direktora kancelarije Svetske banke na Kosovu. Razlog ove pojave je 12 meseci rodiljnog odsustva predviđenog Zakonom o radu. Ovo pravo je dato ženama ovim zakonom, u stvarnosti ono ih kažnjava jer one traže radni prostor za sebe.

1. Maj bi trebao biti dan protesta. To bi trebao biti dan protesta za menjanje Zakona o radu, koji omogućuje ugovora između zaposlenika i poslodavaca u usmenom obliku. To stvara anarhiju u tom sektoru. Zakon o radu treba biti strog u vezi nedeljnog odmora. Trebalo bi da se odluči da li su to dva ili jedan slobodan dan nedeljno. I to bi trebalo biti učinjeno na osnovu studije, jer u principu, ako je odlučeno da je to nedeljno dva dana, znači li to da će se tražiti novi radnici kada poslodavci trebaju radnika tokom subote i nedjelje? Zakon je jasan, ali ga treba sprovoditi i u odnosu na godišnji odmor i bolovanje.

Trebalo bi protestovati tako da bude više zaštite za radnike od strane države, posebno od strane inspektorijata, jer oni su jedini koji mogu "zaštititi" zaposlenika od poslodavaca. Ovog 1.Maja bi trebale protestovati većinom žene, čija su prava kršena. Ako je potrebno, Zakonom o radu treba skratiti razdoblje porodiljskog odsustva na samo 9 meseci, pod uslovom da će država preuzeti teret plaćanja za ostatak vremena. To bi u početku bilo neznatno opterećenje za budžet, ali na duge staze, to bi očuvalo prirodni natalitet, a ne bi lišilo žene od sreće da su zaposlene.

Baš kao i zaposlenici, nezaposleni imaju 100 razloga da protestvuju na 1.Maj. Svi zaposleni u privatnom sektoru trebaju započeti osnivanje vlastitih sindikata. Sindikati koji protestvuju ne samo na 1. Maj, već sindikati, koji rade tokom cele godine. Sindikalci koji nisu u blizini dobi za penziju, ali i sindikalci od 20 ili 30 godina, koji imaju energije i hrabrosti da se bore za pravdu. Država treba učiniti sindikate obveznim u svakom poslovnom sektoru, jer će na taj način i vlada i zaposlenik znati gdje i kome se trebaju obratiti po pitanju dijaloga o radničkim pitanjima.

 Sindikati i radnici imaju 100 razloga protestovati, međutim, postoje i milion drugih razloga za njih da rade više na zaštiti svojih prava tokom cele godine.

 

Merita Berisha
Priština, Maj, 2015