Radnici bi takođe trebali protestovati protiv svojih gazda!

Protest građevinskih organizacija i proizvodnih poduzeća Kosova, koji se odigrao zadnjeg dana u Aprilu u Prištini, a koji je imao za cilj deblokadu gradnje u glavnom gradu, otkrio je mnoge probleme koji su mogli ostati nezapaženi. Protest je izbacio na površinu probleme koji postoje u građevinskim kompanijama, koje zapošljavaju hiljade nezadovoljnih radnika.

Stotine zaposlenih su zaposeli ulice izražavajući nezadovoljstvo svojih šefovima. Ipak, oni su takođe imali mnogo razloga za protest. Njihovi radni uslovi ne ispunjavaju minimalne kriterijume prema zakonima koji su na snazi, kao što je Zakonu o radu, Zakona o zaštiti na radu, drugih propisa i sl.

Prvo, mnogi zaposleni već 3 meseca ne primaju platu, na koju imaju svo pravo protestovati. Drugo, Zakon o radu predviđa da radnik treba da radi 8 sati dnevno i 40 sati nedeljno (5 dana); neki radnici su izjavili da imaju samo jedan dan u nedelji slobodno, što znači da oni rade 6 dana nedeljno. U proseku zaposleni radi 18 sati više od 40 sati predviđenih zakonom. Bolovanje ne dolazi u obzir.

I.B. zaposlen u kompaniji, koji je skandirao zajedno sa ostalima za ostavku direktora za urbanizam, Liburn Aliu, i za ostavku načelnika urbanistickog zavoda u istoj upravi, Ergyn Haradinaja, govorio je vrlo iskreno o pritisku na radnom mestu. "Bolje je raditi i ovako i zaraditi za život za svoju porodicu, nego da se konfrontiram sa mojim šefom i da izgubim posao", izjavio je I.B.

Ovakva logika se može činiti razumnom sa obzirom na okolnosti na Kosovu, u kojoj je nezaposlenost iznad 55%. Ali, u stvarnosti, to je samo jedan oblik ropstva.

Kršenje Zakona o radu od strane građevinskih kompanija ide čak i dalje. Postoje neki koji prijavljuju plate od 250 i 300 eura mesečno prema državi, ali daju deo plate zaposlenima u gotovini. To se radi kako bi se izbeglo oporezivanje na dohodak radnika, uplate u penzioni fond, zdravstveno osiguranje za zaposlene koji su osigurani od strane privatnih osiguravajućih društava itd. Sve ovo je jasno zaposlenicima, ali "bolje išta, nego ništa", oni tolerišu  nepravdu i na jedan ili drugi način još više ojačavaju ovaj oblik ponašanja kod njihovih poslodavaca. Inspektori rada su ti koji bi trebali da saznaju što se ustvari događa sa Kosovskim radnicima u različitim kompanijama, naročito u građevinskim kompanijama.

Ovakva kretanja otkrivaju abnormalno funkcionisanje same države, koja i dalje ne uspeva da prizna slobodno tržišta kao što bi to trebala. Inače, bi prava radnika bila poštivana jednako u oba sektora, i u javnom i privatnom. Sigurno bi ta prava trebala kontrolisati inspekcija rada, koja, ne bi trebala da dopušta kršenja prava radnika, u isto vreme takav pristup bi pomogao u zaštiti ljudskih prava.

Nije potrebno puno truda da se shvati da je slična situacija prisutna u većini privatnih kompanija, pritužbe se čuju svakodnevno; ali nažalost, pozitivne promene su vrlo spore. Da stvar bude još gora u građevinskom sektoru, ovi problemi su postali jasni tek nakon sučeljavanja građevinaca sa funkcionerima iz Opštine Priština.

Nekoliko dana nakon objave protesta građevinaca, Centar za politiku i zagovaranje (ZKP) predstavio je zabrinjavajuće rezultate u odnosu na povrede radničkih prava zbog neispunjavanja Zakonu o radu i Zakonu o zaštiti na radu. Nakon sprovođenja 173 intervjua u regijonu Priština: 91 intervjua sa radnicima iz sektora usluga, hoteljerstva i trgovine, i 82 intervjua sa drugim radnicima iz privatnog sektora, što je rezultiralo da je 38.46% ispitanika iz usluge, trgovine i hoteljerstva radi u tim sektorima bez ugovora, a, 59.76% u građevinskom sektoru su izjavili da rade bez ugovora. 81% zaposlenih u građevinskom sektoru su rekli da rade 50-60 sati nedeljno, dok je samo 9,82 reklo da im je kompenzovan novca za dodatne sati rada. Osim toga, u izveštaju se pokazalo da 73.17% deklariranih građevinskih radnika ne dobija plaćeni godišnji odmor, a tek 26.83% dobija takvo odsustvo.

Ostali problemi navedeni u izvštaju su oni o povremenim povredama na radu; većini radnika nisu bili plaćeni. "Tokom 2014. godine, navodi se u izveštaju inspektorijata, 64 radnika je povređeno teško, a 9 ih je povređeno smrtno, samo tri su dobila nadoknadu za svoje povrede", navodi se u izveštaju o ZKP-a. Izvštaj takođe pokazuje da se ista praksa nastavlja iu 2015. godini, u kojoj su nas obavestili o 7 ozbiljnih povreda i 3 smrtna slučaja na radnom mestu. Niko od povređenih nije primio nadoknadu.

U javnom nastupu glavnog inspektora rada na kraju Aprila, činilo se kao da je on predstavnik civilnog društva, a ne vođa institucije koja nadzire sprovođenje zakona. To nas ostavlja u mnogim nedoumicama, njegov govor nas je stavio u poziciju iz koje shvatamo da će situacija ostati nepromenjena za jako dugo vremena.

 

Emine Klaiqi
Priština, April, 2015