"Mi nemožemo više ovo da podnesemo!"

Besim D., rođen 1973. godine, živi u Gnjilanu i radi za Slovenačko-Kosovsku firmu u Kodra e Trimave. Iako Besim ima posao, on je izuzetno nezadovoljan sa svojom platom i radnim uslovima. Ali on, kao i većina Kosovara koji rade u privatnom sektoru, okleva da javno govori, jer može da izgubi svoj posao.

Besim i ostali zaposleni ove firme rade po 16 sata dnevno, plaća im se samo za 8 sati, i zarade samo po 200 eura mesečno. Dok se, prema Zakonu o radu, svi radni sati preko radnog vremena moraju nadoknaditi ...

Radni raspored je sankcionisan u skladu sa članom 20. Zakona o radu. Produžiti radni raspored je dopuštena samo u vanrednim situacijama i to samo onoliko dugo koliko je to potrebno.

Ministarstvo rada i socijalne zaštite je svesno takvih povreda Zakona o radu, međutim, nihova intervencija izostaje.

"Da li postoji ikakva nade za nas, recite mi molim vas, jer mi je dosta", navodi Besim u poruci koju mi je poslao na Facebooku. Što ja mogu da poručim njemu i stotinama mladih ljudi sa Kosova koji nemaju hrabrosti da izraze svoje nezadovoljstvo, iako nisu adekvatno tretirani od strane njihovih poslodavaca?

Besim navodi da Albanski partner u kompaniji gde radi podmićuje inspektore rada svaki put kada oni dođu u proveru. Besim ne znam kome i gde da se žali.

Ova situacija me uverava da sindikati u privatnom sektoru gotovo da ni nepostoje, objektivno oni su tihi i ne-učinkoviti. Sa druge strane, sindikati javnog sektora "rade" u korist vlade. Dok su inspektori rada (uglavnom) korumpirani.

Po Besimu, sindikati u privatnom sektoru ne štite prava radnika, jer su ispolitizovani, naginju određenim interesnim grupama, ili su jednostavno nemoćni.

U stvari, upravo Zakon o radu je taj koji čini ovaj sindikat nemoćnim. Ovaj zakon, prema zakonskim analitičarima, ima mnoge rupe koje se tiču privatnog sektora, i to stvara utisak da sindikat služi više poslodavcima nego zaposlenima.

"Mi, kao sindikat, smo nemoćni uticati na privatne kompanije: Inspektori rada ih moraju pritisnuti" - izjavio je predsednik Sindikata privatnog sektora Kosova, Jusuf Azemi.

Sa druge strane, sindikati javnog sektora "rade" u korist vlade, jer su njihovi lideri pod uticajem političkih stranaka.

Slučajevi koji su vredni spomena ovde su "štrajk koji je u toku" u sektoru sudstva, odlaganje štrajka obrazovnih radnika i suspenzija sa posla dva radnika javne televizije zbog svoje sindikalne aktivnosti.

Stoga, kada privatne kompanije i javnih ustanova krši prava radnika, a gde sindikati funkcionišu više kao dekor demokracije nego mehanizmi koji posreduju i arbitriraju u odnosima između radnika i poslodavaca, zato je i razumljivo da radnici nemaju hrabrosti za razgovor u kome otkrivaju svoj identitet. To ih može vrlo lako koštati otkazom sa posla, sta se na Kosovu prevodi u gubitak svakog egzistencijalnog izvora bez mogućnosti žalbe.

Što se tiče građanske svesti, to je nezamislivo na Kosovu, gde nikad nije bilo socijalnog dijaloga, iako je to zakonska obaveza.

A za Besima D. ne postoji ništa šta se može uraditi, sem gunđanja: "Ne mogu više"

 

Gur Kalaja
Priština, April, 2015