Nedostatak sigurnosti na radu

Xhevdet M, je u Martu prošle godine, imao saobraćajnu nesreći dok je radio na fasadi zgrade u gradskom kvartu Mat, u Prištini, pao je sa visine od 8 metara. "Nije bilo zaštitne ograde, u slučaju da je bilo zaštitne ograde, ne bi pao sa drugog sprata. Nije postojao ni zaštitni konopac da me spasi od pada", kaže Xhevdet." Znam da u mnogim drugim zemljama, postoji mnogo sigurnosnih pravila za ljude koji rade na visinama; ovde u našoj zemlji poslodavci nam govore da širom otvorimo oči, ali nam ne daje nikakvu zaštitnu opremu".

Xhevdetov poslodavac ga je okrivio za nesreću. "Bio sam uplašen da ću izgubiti  posao. Nisam dobio nikakvu platu za razdoblje od 8 nedelja, dok sam bio u gipsu, očigledno nisam bio u stanju da idem na posao. Tokom tog vremena, bilo je vrlo teško uskladiti dnevnu potrošnju moje porodice, jer ja sam taj koji donosi jedini zaradu u kuću", kaže Xhevdet.

Xhevdet je jedan od 64ro ljudi koji su pretrpeli povrede na radu u protekloj godini prema podacima inspekcije rada Ministarstva rada i socijalne zaštite. Ali različiti sindikati tvrde da bi broj mogao biti i veći, jer ne postoje precizni podaci iz bolnica i policija, a poslodavci pokušavaju izbeći izveštaje o povredama na radu.

Izveštaj Centra za politiku i zagovaranje navodi da, prema anketi, samo je 3 ljudi  povređeno na radu tokom 2014 dobilo nadoknadu. Član 59. Zakona o radu propisuje bolovanje i nadoknadu za sve radnike povređene na radnom mestu.

"Zaposlenik u slučaju bolesti ima pravo na regularno bolovanje na osnovu, do dvadeset (20) radnih dana tokom jedne (1) godine uz nadoknadu od 100% od plate", navodi se u prvom stavu ovog člana zakona. "Zaposlenik ima pravo na bolovanje bez plate iz člana 40. ovoga Zakona. 3. Zaposlenik ima pravo na naknadu za bolovanje zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti koje se odnose na izvođenje radova i usluga za poslodavca od 70% njegove plate ", kaže dalje drugi stav.

U međuvremenu, poslodavci su dužni ne samo pružiti svu opremu potrebnu kako bi se osigurala sigurnost na radu, već i pružiti obuku  svojim radnicima o sigurnosti. Sigurnost na radnom mestu je ključno pitanje ne samo za zaposlenike, već i za poslodavce. Pitanje sigurnosti i zdravlja na radu regulirano je zakonom br 04 / L-161 o sigurnosti i zdravlju na radu, koji je usvojen u Maju 2013 od strane Skupštine Republike Kosovo.

Svrha ovog Zakona je uspostavljanje mera za poboljšanje nivoa sigurnosti i zdravlja radnika na radu. Ovaj zakon sadrži opšta načela o prevenciji profesionalnih rizika, eliminaciji rizika i razloga zbog kojih dolazi do nesreća, informacija, savetovanja, uravnoteženom učešću u poboljšanju zdravlja i sigurnosti na radu, osposobljavanju radnika, njihovih predstavnika o opštim  smernicama za sprovođenje tih načela.

Odredbe ovog zakona primjenjuju se na javni, privatni, javno-privatni i državni sektor uprave na srednjem i lokalnom nivou. Odredbe ovog Zakona primjenjuju se za pripravnike, učenike i studenta u praktičnom radu tokom školovanja, osobe na izdržavanju kazne koje imaju radnu obavezu, posetioce, poslovne saradnike, korisnike usluga i osobe na profesionalno stručnom usavršavanju ili rehabilitaciji. Odredbe ovog zakona ne primjenjuju se u sektorima, čija je delatnost uređena posebnim zakonima, kao što su Kosovske siguronosne snaga, policija, vatrogasci, služba za spašavanje i usluge obezbeđenja.

Ovaj zakon propisuje strože kazne za bilo kojeg poslodavca koji ne sprovedi njegove odredbe. Svaki poslodavac koji je uhvaćen u kršenju ovog zakona može biti novčano kažnjen od 500 do 35.000 eura. Međutim, broj kazni izdatih u 2014 ostaje simboličan, jer inspektori rada daju uglavnom upozorenja poslodavcima, jer smatraju da se edukacija poslodavac može obaviti i bez kazne. ;)

Građevinski sektor se smatra za onaj sa najvećim rizikom na poslu. Dok sprovođenje Zakona o radu i zaštite, kao i zdravlje na radu postaje sve teže primeniti za ovaj sektor, procenjuje se da taj sektor ima najveći nivo neformalnosti. Iz podataka Ministarstva finansija dolazimo do zaključka da se najmanje 1/3 privrede razvija ilegalno. Zaposlenost u ovom sektoru je među onima sa najvišim nivoom nepravilnosti.

Većina građevinskih radnika rade bez ugovora. Oni rade prekovremeno i imaju manje od dva dana odmora nedeljno. Nedostatak ugovora o radu onemogućuje zaposlene da naprave tužbu protiv svog poslodavca u slučaju njihove povrede na radu.

"Ja sam planirao jednom tužiti moj poslodavac, jer me je uvredio mnogo puta, i iznad svega, ponaša se prema meni kao prema robu, ali kad sam se konsultovao sa advokatom, on me je pitao za moj ugovor o radu, koji nemam. I odjednom, sve postaje sve teže ", nastavlja Xhevdet." Onda sam pitao prijatelje koji su očevidci događajaja da svedoče o onom sta su videli, moj pad i povreda, moja naknadno fizičko stanje, ali su me prijatelji onda zamolili da ne podnosim prijavu, jer bi oni mogli ostati bez posla, a nemaju gde da odu. "

Xhevdetis još uvek radi u građevinarstvu. On je kupio konopac da se osigura kada se radi na višim spratovima. "Nemam izbora, jer to je ono što radim najbolje. Pokušavam da izbegnem velike visine i sa svojim novcem kupio sam neku opremu za svoju sigurnost, jer sam shvatio da nitko ne brine o nama zaposlenima ", kaže Xhevdet.

 

Merita Berisha
Priština, April, 2015