Početak - tamna strana predstolnice Kosova

Skoro je nemoguće za nekoga da prođe kroz ulicu ili preko trga u Prištini, a ne sretne ljude koji mole za novac. Isto tako, ljudima koji sede u kafićima, često se susreću sa pojedince koji dolaze i tražiti novac za svakim stolom. Prosjaci prilaze stolu više od 5 puta u roku od pola sata. Svaki put pojavljuje se novo lice. Još gore od toga je da su neki od tih prosjaka nasilni. Ako im ne date ništa, oni vrijeđaju, pljuju, ali ponekad čak i udare.

Tu su i oni koji su izabrali drugi put zaraditi za život: Prodaju proizvode, kao što su šibice, žvakaća guma, itd, čija je vrednost vrlo mala, ali oni pristupaju mušterijama koje sede u kafićima i restoranima. I oni su takođe uporni i neće ostaviti ljude za stolom u miru, dok im neko ne da 20 ili više centi.

Drugi oblik prosjačenja se odnosi na mlade ljude, sede na raskrsnicama ili ispred semafora, I čiste automobilske soferšajbne kada se automobili zaustave.

Konačno, tu su i oni koji traže milostinju od povremenih prolaznika, kucanjem na njihove emocije. To se može vidjeti ispred nacionalne biblioteke Kosova, ili ispred rektorata univerziteta u Prištini "Hasan Priština", ili na "Adem Jashari" trgu, i naravno u samom centru "Nëna Terezë" trgu.

Najbolniji deo ove priče je da su većina prosjaka maloletnici. Ponekad, mogu se videti deca mlađa od devet godina kako lutaju ulicama, a ako uzmemo u obzir pokretnu prodaju kao posao, to bi predstavljalo osnovno kršenje Zakona o radu. Često su prosjaci mlade majke sa bebama u naručju. To je strašna stvar za društvo koje želi biti "normalno", ili društva koja tvrdi da štiti ljudska prava.

Bez obzira na "tip" ili podreklo tih slučajeva, ništa ne oslobađa Kosovske institucije od odgovornosti, svi oni bi trebali biti više usmereni na ublažavanje tog fenomena. To je zato što u pravnim i organizovanim društvima ne bi trebalo da uzimaju u obzir stvaranje bogatih slojeva društva kao vrednost, već, umesto toga, stvaranje uslova da nećemo dopustiti da svaki građanin pati od ekstremnog siromaštva. I to treba da bude mera kojom se poštuju ljudska prava.

Dakle, trenutna situacija na Kosovu, ne samo u glavnom gradu, ali i u većini regionalnih centara, samo govori koliko je nesposobna država da snabdeva hranom siromašne zajednice – ovo je nekakva vrsta tamnija i ružnije strana socijalne politike.

Primarna odgovornost za sve to leži na Ministarstvu rada i socijalne zaštite, socijalnih centara u opštinama i opštinskih čelnika u svim opštinama. Ali, ni vlada ni skupština, čiji članovi vide te scene svakodnevno, ništa ne preduzimaju, to se može smatrati neodgovornošću!

Oni trebaju da prikupe podatke, analiziraju situaciju i stvore realnu sliku o potrebama. Razni podaci pokazuju da se deca prosjaci, uznemirujuća pojava, I povećanje broja za 100 svake godine, osim onih koji prodaju cigarete, računa se nivo od 100tinu dece godišnje. To je zabranjeno Konvencijama za zaštiti dečjih prava - oni bi trebali biti u školi, a ne da lutaju ulicama.

Ali, očito, Kosovske institucije su i dalje krhe. Sud i centri za socijalni rad kao i zvanicnici ponavljaju svake godine istu rečenicu. Oni tvrde da su zaustavili prosjačenje, i da su ih identifikovali i deportovali i da oni nisu sa Kosova. Međutim, oni takođe tvrde da se prosjaci ponovo vraćaju.

Dakle, u tom haosu, Kosovske institucije su sporo i nisu u stanju da preduzmu odgovarajuće mere kako bi se uspešno ublažila ova situacija. Oni su, bez razlike, postali imuni i čini se da ih nije ni briga za promenutu situaciju. Pre je bilo nekoliko pokušaja da se nađe rešenje za prosjaka, ali u zadnje vreme čini se da uopšte nema plan na horizontu.

 

Emine Klaiqi
Priština, Mart 2015