Nastavnici nisu dobili adekvatnu socijalnu pomoć i zdravstvenu zaštitu - 1 Deo

Kako se upravljalo situacijom sa centralnog i opštingskog nivoa?

50 Kosovskih učitelji koji pate od različitih vrsta raka i dalje nastavljaju da predaju, unatoč svom teškom zdravstvenom stanju. Stotine drugih koji pate od teških bolesti, i dalje obavljati svoje dužnosti u osnovnim i srednjim školama na Kosovu. Ne postoji zakon, propis ili administrativna preporuka koja predlaže prevremenu penziju sa odgovarajućim penzionim kompenzacijama za nastavnike.

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT) nikad nije prikupilo sve podatke o nastavnicima sa zdravstvenim problemima; u stvari ovaj je slučaj uglavnom ignorisan i ostavljen kao zaduženje opštinskoj upravi za obrazovanje (MDE) i direktorima škola da se sa njim bave.

Nastavnici, u slučaju bolesti ili nesreće, imaju pravo samo na svoje redovno bolovanja i tri dodatna meseca sa po 70 posto svojih mesečnih primanja, ali ne i dostojanstvenu penziju. Učitelji sa zdravstvenim problemima moraju dolaziti na časove do njihovog doba za penzionisanje, kako bi dobili penziju od 140 eura. Prema MDS, ponekad kolege ili čak direktori škola pokrivaju bolesne nastavnike, ponekad i protivzakonito, i pokušavaju pronaći neke praznine u budžetu kako će omogućili da se zaposli zamenski učitelj, kako bi bolestan nastavnik ostao zaposlen do dobi za odlazak u penziju.

Direktori u obrazovanju u opštinama priznaju da se oni suočavaju sa velikim problemom učitelja sa lošim zdravljem već mnogo godina. Direktor za obrazovanje u opštini Mališevo, Blerim Thaqi, kaže da učitelji, i pored loših zdravstvenih uslova nastavljaju da podučavaju, sve do dobi za mirovinu. Jedina druga opcija za njih je kaže Thaci, da adresiraju Zavod za socijalnu zaštitu u opštinama ili Ministarstvo rada. Ali čak i u tom slučaju, ne može se očekivati penzija veća od 80 eura, jer se budžet za invalidsku penziju vrši prema stepenu invaliditeta. Thaci kaže da je zahvaljujući sporazumu sa "Caritasom", on je uspeo da zaposliti podršku nastavnog osoblja u svojoj opštini, to znači da su sredstva donirana od strane organizacije, sa obzirom da opštinski budžet ne može priuštiti trajnu podršku / zamensko osoblje za istu poziciju. Prema Thaciju, ni od Zakon o radu, niti od bilo kojeg drugog propisi ne može se očekivati da će pronaći rešenje za zamenu bolesnih nastavnika ili da će im dopustiti da prestanu sa radom uz odgovarajuću finansisku pomoć. On objašnjava da po zakonu zaposlenik ima pravo na 20 dana bolovanja i dodatnih tri meseca opravdanog odsutnosta sa 70 posto od plate. "Ali, ako se učitelj ne vrati na posao u tom roku, učitelj se više ne može vratiti na posao ili biti plaćan uopšte."

Qazim Maloku je direktor za obrazovanja u opštini Dečani. On smatra da su bolesni nastavnici među najlošije tretiranom grupom na Kosovu. Rupa u zakonodavstvu i nedostatak finansijskih sredstava za rešavanje ove kategorije stvaraju probleme za obrazovne sekretarijate. "Trudimo se da se nosimo sa problemom  bez kršenja zakona. Više puta tokom pet godina iskustva imam zabeleženo u ovom imeniku, stoga sam se sa ovim pitanjem obratio Ministarstvu prosvete i oni su mi rekli da "zavisno o raspoloživim budžetskim sredstvima koje imam za plate, zaposlim dve osobe (za istu poziciju, trenutno bolesnog učitelja i njegovu zamenu)". Na to imamo pravo na osnovu zakona, tako možemo da dozvolimo dve nedelje bolovanja, i 2 do 3 meseca uz socijalnu pomoć od 80 eura, i kada je to moguće, možemo pronaći zamenu. Sve drugo bi bilo kršenje zakona ".

Maloku kaže da su učitelji u izuzetno teškoj situaciji zato sto "Ne postoji upravni akt ili zakon koji omogućuje rešenje". On kaže da oni moraju da se nose sa nastavnicima koji boluju od raka, srčanih bolesti, pa čak i mentalnih bolesti. "Ne postoji zakon koji određuje neku odgovarajuću pomoć na osnovu vrste bolesti. Dakle, učitelji pokušavaju da izdrže do odlaska u penziju je rim je to jedino rešenje.

Muhamed Halili, direktor obrazovanja u Ferizaju, kaže da ima učitelja koji povremeno odlazi na bolovanje, zbog nemogućnosti ranog penzionisanja. Nejasno je što će biti posledice, trebali da inspektorat Ministarstva prosvete odluči da napravi još jedan krug provere? Prema Zakonu o zdravlju i sigurnosti na radu, poslodavac je dužan da pošalje sve zaposlene na lekarski pregled najmanje jednom u tri (3) godine, ali Halimi kaže da zakoni za pred fakultetsko obrazovanja ne sadrže više ovu odredbu.

 

Anita Kadriu
Priština, Mart 2015