Poljoprivreda - ublažava socijalne probleme, ali zahteva čvršće upravljanje

S.H. je glava jedne Kosovske porodice čiji glavni izvor prihoda dolazi od poljoprivrednog zemljišta. On živi u selu u istočnom delu Kosova. Za razliku od hiljada Kosovskih porodica koje su tokom proteklih meseci napustili Kosovo, SH nije to smatrao kao opciju. On tvrdi da sve dok ljudima treba ekološki zdrava hrana, neće biti potrebe za njega da napusti Kosovo.

Ipak, poljoprivreda nije lak sektor na Kosovu i biti farmer je dosta teško, kaže on. Prema njegovim rečima, glavni razlog za to je da je država", iako je (ona) povećala budžet za podršku razvoju poljoprivrede, stočarstva i uzgoja voća i sl, rezultati su mali zbog nedostatka adekvatne politike". Pravi poljoprivrednici se bore i suočavanje sa problemima kako umeju i znaju.

Drugi nedostatak u ovom sektoru je činjenica da država nije uspela uspostaviti zdravstveno osiguranje za poljoprivrednike, "iako učiniti to ne bi trebalo biti tako teško. Poljoprivrednici su imali zdravstveno osiguranje u socijalističkom sistemu, ali sada to više nije dostupno ", kaže on. On podseća da je dokaz o uplati zdravstvenog osiguranja prisutan kroz zdravstvenu knjižicu. Zdravstveno osiguranje, nastavlja SH, je ključni faktor u podsticanju ljudi koji žive u ruralnim područjima Kosova i da se bave ozbiljnije sa poljoprivredom, jer je to sektor sa najvećim mogućnostima za privredni razvoj, koji ima učinak ublažavanja velikog niza društvenih problema.

S.H. uglavnom se bavi uzgojem voća i povrća, koje je on sam distribuira na Kosovskim pijacama, posebno u Gnjilanu i Kamenici. Od svog rada on izdržava svoju porodicu od pet članova i plaća dodatne časove za svoje dvoje dece. Međutim, Osim sa nedostatkom zdravstvenog osiguranja, SH primećuje  još jedan veliki problem lošeg upravljanja sredstava dodeljenim iz budžeta Kosova za razvoj poljoprivrede. On čak smatra da  u većini slučajeva, oni koji su zaduženi za upravljanje poljoprivrednim projektima, bilo da su na središnjem i lokalnom nivo, bave nekom vrstom nezakonite aktivnosti ili zloupotrebe sredstava.

"Ja sam stalno pratio podatke o dodeli sredstava koja vlada Kosova daje naročito Ministarstvu poljoprivrede i ruralnog razvoja (MARD), određenim za razvoj poljoprivrede, u svim područjima. Ipak, i pored činjenice da sam uvek ispunjavao sve kriterijume koji se traže,  ja mogu potvrditi i sa dokumentima da ja nikada nisam postao korisnik bilo kakve materijalne potpore u bilo kojoj godini do sada ", kaže on.

Takve stvari takođe je potvrdio i njegov kolega, F.Xh., iako ima pravni fakultet, njegov jedini izvor prihoda, kao i SH, dolazi iz poljoprivrede. "To je više nego sigurno, pa čak i stručnjaci se slažu, da je jedini način da se smanji nezaposlenost na Kosovu je da se poveća uključenost lokalnog stanovništva u poljoprivredu, kao i pomoć od države. Ali, na žalost, sve je blokirano ", F.Xh. izjavljuje, dodajući kako ni on nije dobio nikakvu pomoć od države.

On je podsetio na primer pšenice, rod koji je kako kaže država stalno podržavala. On je isto tako rekao da ko je imao više od jednog hektara zasađeno pšenicom trebalo bi da dobije podršku za seme i đubrivo, od oko 120 eura po hektaru. Međutim, prema njegovim rečima, to se nikada nije dogodilo. "Imam utisak da se javni novac dodeljuje svake godine od države, više kao pomoć poljoprivrednicima koji žive izvan svoje zemlje, koristi se za potporu samo onim koji praktikuju poljoprivredu kao hobi ili kao dodatni izvor prihoda. Dakle, to ne ide onima za koje je poljoprivreda osnovni izvor prihoda ", kaže F.Xh., pozivajući razne odbore na institucionalnom nivou, da budu više prisutni na terenu, pogotovo sada, u sezoni setve kada planovi za sektor poljoprivrede trebaju da budu napravljeni.

U drugu ruku, sa obzirom da je Vlada u 2015. godini izdvojila oko 40 miliona eura za razvoj poljoprivrede, potrebano je ozbiljniji i kontrolisanije upravljanje, ćini se jasnim da bi to najverovatnije dovelo do ublažavanja socijalnih problema na nacionalnom nivou.  Još više sada kada će hiljade Kosovskih tražitelja azila biti deportovani iz zapadnih zemalja, i koji će ostati bez "rezervne domovine", verovatno je da će i oni želeti da se uključe u neki oblik poljoprivredne delatnosti.

Budžet za 2015. godinu za direktne donacije za poljoprivredu je oko 43 miliona eura, od čega su 20.000.000 €  bespovratna sredstva, dok je preostalih 23.000.000 € za plaćanja odnosno kreditna linija, MAFRD,  zasniva se na merama programa za poljoprivredu i ruralni razvoj, ovaj program je obećao da će pružiti podršku i za nove poljoprivredne kulture, koje nisu podržane u prošlosti.

Ove godine, MAFRD je osigurao subvencije za kukuruzno i pšenično seme, za kukuruz i suncokret za mlečne krave i bizone, za ovce i koze, za sve kategorije prerade mleka, za pčelarstvo, za svinjogojstvo, proizvodnju mleka, mesa, brojler piladi, jaja, za agro-obradu kroz ulaganja u opremu, mašine za obradu, skladištenje i marketing poljoprivrednih proizvoda, divertifikaciju farmi, proizvodnju meda, proizvodnjom povrća na otvorenom polju i staklenicima, proizvodnja krompira, proizvodnju jabuka, krušaka, šljiva, trešnja, jagoda, malina, kupina, borovnica, vinogradarstvo i lekovito bilje, itd.

Takođe, Ministarstvo je obećalo nastavak podrške poljoprivrednicima u modernizaciji svoje poljoprivredne tehnologije u projektima za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta. A sa obzirom da je poljoprivreda i dalje ključni sektor za Kosovsko društvo, ona može poslužiti za poboljšanje nezaposlenosti, država bi trebala da bude bolje uključena u poljoprivredu.

Emine Klaiqi
Priština, Mart 2015